Depresivno-manični sindrom
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo: Fakultet za pedagoško - psihološke nauke, Novi Pazar

Sadržaj:
Uvod__________________________________________________________
Epidemiologija_____________________________________________
Biološke koncepcije_________________________________________
Psihološke teorije___________________________________________
Sociokulturne teorije_________________________________________
Premorbidna ličnost_________________________________________
Manija____________________________________________________
Klinička slika____________________________________________
Depresija_________________________________________________
Klinička slika____________________________________________
Zaključak_______________________________________________________
Literatura_______________________________________________________
Uvod:
Hipokrat je u IV veku pre nove ere opisao nekoliko vrsta duševnih poremećaja, među kojima i depresiju, odnosno melanholiju, kako ju je nazvao zbog ubeđenja da se pomenuta bolest javlja kada se crna žuč izlije i dospe do mozga, izazivajući zamračenje uma i promenu raspoloženja ( melanos = crn, chole = žuč ). U drugom veku nove ere, Arateus iz Kapadokije u opisu kliničke slike i toka depresije nagoveštava povezanost ove bolesti sa manijom.
Nakon toga je zavladao mračan period u istoriji čovečanstva za vreme kojeg nije došlo do novih saznanja na ovome planu.
U periodu od 18. i 19. veka ,usled zauzimanja humanijeg stava prema obolelima, otvaraju se azili za duševne bolesnike, što podstiče proučavanje kliničkih slika pojedinih bolesti i njihovih etiologija.
Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećajem žalosti, iako su u pitanju dva osećanja koja se kvalitetno razlikuju. Danas se pod nazivom depresija kriju različiti kognitivni, afektivni i psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu s definicijom koji smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta.
Stručna mišljenja su podeljena oko toga da li je depresija samo definisani psihopatološki poremećaj (depresivni sindrom) koji obuhvata različite znake i simptome, ili se može govoriti i o autentičnom depresivnom osećaju kao posebnom kvalitetu ljudske osećajnosti.
Cilj:
Izabrale smo ovu temu u cilju što obuhvatnijeg razumevanja ljudi koji su u stanju duboke potištenosti ili pak neobuzdane veselosti, s obzirom da se u današnjim vremenima reč depresija ili, pak, manija uzimaju suviše olako.
- 3 -
Epidemiologija
Rasprostranjenost depresije u svim sredinama je veoma velika i predstavlja pojavu od ogromnog socijalnog i medicinskog značaja, kako zbog svoje raširenosti, tako i zbog izrazitih subjektivnih patnji, poremećaja ponašanja, onesposobljenja za obavljanje društvenih funkcija i suicidalnih ideja koje se javljaju kod bolesnika. Introvertovanost i usamljenost današnjeg čoveka prouzrokovana savremenim uslovima življenja, uz zahtev za sve većim potiskivanjem svojih doživljaja, stvaraju podlogu za depresivno reagovanje. Poznato je da približno 50% onih koji izvrše ili pokušaju samoubistvo, boluju od depresije.
Primećeno je da su osobe ženskog pola zastupljenije kada je reč o manično - depresivnoj psihozi, i to u srazmeri od 10:7, šta više, po nekim tvrdnjama taj odnos je 10:5. Nasuprot otkriću Farisa i Danhema da se shizofrenija češće javlja među pripadnicima nižih gradskih slojeva, manično - depresivna psihoza se, po zapažanjima stručnjaka, javlja sa većom frekvencijom kod viših socijalnih staleža.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]